Џон Мејнард Кејнс Рођендан, Датум рођења

Џон Мејнард Кејнс, први барон Кејнс од Тилтона (енгл. John Maynard Keynes; 5. јун 1883 — 21. април 1946) био је енглески економиста чије су радикалне идеје имале огроман утицај на модерну економију и политичку теорију. Посебно је запамћен као заговарач владине политике интервенционизма, по којој би влада могла користити фискалне и монетарне мере да би циљано ублажила ефекте економске рецесије, депресије и експлозија. Многи га сматрају оснивачем модерне макроекономије. Његове идеје су основа школе мишљења познате као Кејнсова економија и њених разних огранака.

Током 1930-их, Кејнс је предводио револуцију економског размишљања, оспоравајући идеје неокласичне економије која је тврдила да би слободна тржишта, у кратким до средњорочним терминима, аутоматски пружила потпуну запосленост, докле год су радници флексибилни у погледу њихових платних захтева. Он је уместо тога заступао став да агрегатна потражња одређује свеукупни ниво економске активности и да неадекватна агрегатна потражња може да доведе до дугачких периода високе незапослености. Следствено Кејнсовој економији, државна интервенција је неопходна да би се регулисали циклуси „брзог раста и распада“ економске активности. Кејнс се залагао за примену фискалне и монетарне политике којом би се ублажили негативни ефекти економских рецесија и депресија. Након избијања Другог светског рата, Кејнсове идеје у погледу економске политике су нашле примену у водећим Западним економијама. Године 1942, Кејнсу је додељена титула наследног племића, те је постао барон Кејнс од Тилтона у округу Сасекс. Кејнс је умро 1946. године. Током 1950-их и 1960-их, успех Кејнсове економије је довео до тога да су скоро све капиталистичке владе прихватиле његове ставове.

Кејнсов утицај је опао током 1970-их, делом као последица проблема са инфлацијом која је почела да се испољава у англоамеричким економијама од почетка декаде, а делом због критика Милтона Фридмана и других економиста који су били песимистични у погледу способности влада да регулишу економске циклусе путем фискалне политике. Међутим, наступ глобалне финансијске кризе из 2007–08. је узроковао поновни успон Кејнсовог гледишта. Кејнсова економија пружа теоретску основу за економску политику коју је председник Барак Обама предузео у САД у одговору на кризу, као и премијер Гордон Браун у Уједињеном Краљевству, и други државници у њиховим земљама.

Године 1999, Тајм магазин је уврстио Кејнса у списак 100 најважнијих и најутицајнијих људи 20. века, коментаришући да је то била: „његова радикална идеја да владе треба да потроше новац који немају да би спасле капитализам.“ Њега је журнал The Economist описао као „најпознатијег британског економисту 20. века.“ Осим што је био економиста, Кејнс је такође био у државној служби, као директор Енглеске банке, припадник Блумсбуршке групе интелектуалаца, патрон и сакупљач уметности, директор Британског еугенског друштва, саветник неколико добротворних друштава, успешни приватни инвеститор, писац, филозоф и фармер.